Scenario 1: Bole vas leđa. Vaša komšinica ode na masažu i – vama odmah bolje.

Scenario 2: Vaše dete ima kvaran zub, ali ujedno i veliki strah od bola na zubarskoj stolici. Vi odete kod zubara umesto njega a vaše dete umesto karijesa dobije plombu.

Scenario 3: Vaša rođaka i njen partner vode ljubav, a vi ostanete trudni.

Svaki od ovih scenarija realan je podjednako kao i sledeći scenario: neko drugi (terapeut, lekar, prijatelj…) napravi neki napor, a vama bude bolje tako što se oslobodite ljutnje koju dugo nosite u sebi, tuge koja vam godinama pritiska ili paničnog straha da li ćete imati šta da jedete sledećeg meseca. Svako ko pomaže ljudima se do sada susreo sa situacijom „hajde mi to sredi“, u kojoj klijenti dolaze i očekuju da im njihov terapeut „sredi“ problem koji imaju.

Nisam sigurna da bi svet bio bolje mesto kada bi stvari tako funkcionisale, ali nije ni bitno šta ja mislim – bitno je što stvari tako ne mogu da funkcionišu. Svi odgovori i rešenja za kojima tragate nalaze se u vama i glavni ključ za otvaranje tog blaga ste vi. Vaš terapeut može da dubi na glavi, ali ako vi niste spremni da otvorite tu škrinju sa blagom, napredak će vrlo verovatno izostati. Vi možete u tom slučaju da osećate da se druga strana nije dovoljno „dala“, potrudila, ali zapitajte se – koliko ste se vi zaista potrudili? Koliko ste se „predali“ celom procesu?

Ja obično savetujem klijente da zamisle liniju sa podeocima od 1 do 10. Broj jedan na toj lestvici označava „Ovo me uopšte ne zanima da rešim“, broj 10 označava „Ovo je moj aspolutni prioritet u životu“. A broj pet označava „Neko drugi želi da se ja pozabavim ovim problemom“. Kada klijent zamisli gde se njegova želja za rešavanjem neke situacije nalazi, možemo da odlučimo da li zajednički rad ima dobre šanse za uspeh. Ako je klijentova želja oko broja 7 ili iznad, možemo da ostvarimo velike stvari.

Terapeut sa kojim radite je vaš oslonac i zato je važno da imate međusobno izgrađeno poverenje. Ne libite se da promenite terapeuta sa kojim ste imali nekoliko seansi i utvrdili da vam ne odgovara. Važno je da znate da vam terapeut ima obavezu prema vama – a to je da vam na putu oporavka ili rešavanja problema pomaže tako što vam ukazuje na sopstvene snage koje leže u vama. Terapeut ne sme od vas da stvara zavisnika koji će trčati na novu sesiju svaki put kada se na vašem putu nađe neki problem. Naprotiv, terapeutov zadatak je da vam pomogne da u bezbednim uslovima otkrijete i osnažite sebe, svoje talente i potencijale, te njih samostalno koristite kada god zatrebaju.

Taj proces svakako ume da bude izazovan. Kad poželite da viknete „Mora li meni uvek da zapadne ovako težak izazov?“, setite se sledećeg: veličina izazova koju ste u životu dobili uvek je srazmerna veličini vaših potencijala i talenata za rešavanje istog. Nikada, ali nikada nisam srela osobu kod koje ta jednačnina nije tako savršeno funcionisala. Zato, kada imate neki problem koji deluje stvarno veliki – zapitajte se: „Koji tako veliki talenat ili snagu ja imam pomoću kojeg ovo mogu da rešim?“. I videćete – od te tačne na dalje polako stvari počinju da dolaze na svoje…

Ako vam je potrebna pomoć oko prepoznavanja tih unutrašnjih snaga, slobodno se javite da zajedno kroz seansu osvetlimo te prelepe delove vas.